Изложбом графика и цртежа Михала Кираља (1955-1995) синоћ је свечано отворена манифестација Дани словачке културе која се традиционално већ девету годину за редом организује у Галерији 73.
Цртежи и графике сачињавају основу поставке изложбе којом се обележава седамдесет годишња рођења и тридесет годишна од смрти Михала Кираља (1955-1995), изузетног и незамењивог уметника који је дао велики допринос у афирмацији словачке културе у Србији.
Присутне званице у име домаћина поздравила је директорка Галерије `73 Мирела Пудар која је истакла вишеструки значај ове изложбе и захвалила на подршци Амбасади Словачке у дипломатској културној мисији Галерије `73 која се реализује последњих година. Испред ГО Чукарица, покровитеља манифестације Дани словачке културе, обратио се Никола Аритоновић, председник, који је подсетио да се оваквим манифестаацијама отвара простор за трајни културни дијалог, размену уметничких пракси наших земаља. „Верујем да између наше земље и Словачке постоји још доста простора за ширење сардње и јачање културних веза“, истакао је Аритоновић.
Изложбу „Сећање на Михала Кираља (1955-1995)“, свечано је отворио Михал Павук, амбасадор Словачке републике у Београду. Навео је да ће Амбасада Словачке увек бити отворена за будућу сарадњу којом се јачају и унапређују везе два пријатељска народа.
У музичком делу програма наступио је Немања Црнатовић - сопран.
Михал Кираљ, академски сликар–графичар, ликовни педагог, графички и ликовни уредник словачких часописа и књига у Србији, илустратор јединог дечијег часописа на словачком језику у Србији – Зорњичка, рођен је у традиционалном образовном и културном центру војвођанских Словака, у Бачком Петровцу пре седамдесет година, 21. фебруара 1955, а тамо је и завршио свој кратак животни и стваралачки пут 28. фебруара 1995. године, тачно пре тридесет година. После завршене основне школе у свом родном месту, Михал Кираљ средњу уметничку школу завршава у Новом Саду, а Факултет примењених уметности, Одсек примењене графике у Београду 1979. године. Кратко време од 1979. до 1981. године ради као ликовни педагог у словачкој гимназији у свом родном месту Бачком Петровцу и иницира отварање и организује рад Галерије Блатно. После педагошког рада у Петровцу, прелази у Нови Сад и постаје технички уредник недељника на словачком језику Хлас људу. Са новина 1985. прелази на графичко и ликовно обликовање књига и часописа на словачком језику у издавачкој кући Обзор. Изузетну пажњу посвећује ликовном и графичком обликовању дечијег месечника Пиониери а касније Зорњичка, који у то време по оцени стручне јавности спада међу најлепше часописе за децу у бившој Југославији. На позив свог бившег професора Богдана Кршића 1992–1993. године се враћа на свој факултет у Београду као предавач на предмету Типографија. У Новом Саду, 1994. године долази на чело словачке издавачке кући ОбзорТворба, као њен директор, али се убрзо разболео и преминуо у четрдесетој години у свом родном месту Бачком Петровцу, 1995. године.
Његов кратак живот је био испуњен невероватно интензивним стваралачким радом. Осим тога што је поставио високе стандарде примењене графике и књижне ликовности у богатој култури словачке заједнице у Србији, у његовој ликовној заоставштини налазимо и бројне графичке листове и цртеже, које ћемо представити широј јавности у месту његовог школовања, у Београду, за који је био врло везан до краја живота.
Поставка сачињена од графичких листова, насталих крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година представља његов стваралачки пут од нове фигурације ка апстрактном, беспредметном ликовном изразу, којим доминира линија као основно средство изражавања. Његов рационалан приступ ликовном стваралаштву и истраживање ликовних вредности линије су још израженији у серији цртежа великог формата насталих 1983. и 1984. године.
