Зорана Милићевић: СОБЕ у чвору соба у соби сунце

Зорана Милићевић (1994) похађала је средњу Уметничку школу у Ужицу. Дипломирала је на Академији ликовних умјетности Требиње, на катедри за сликарство, у класи проф. Сава Пековића. Мастер студије завршила је на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи проф. Радомира Кнежевића. Тренутно је на докторским студијама сликарства на ФЛУ у Београду. Добитница је Награде за најбољег студента на катедри за сликарство, 2017. и учесница је бројних колективних и самосталних изложби. 

У Зораниним радовима различити токови се спајају у истом делу у истом тренутку; наизменични, често испреплетени покрети који разграничавају смисао слике, која никад није манихејска, то јест, није обичан приказ. Зорана барата са дубинским саставом психе и клизавим неодређеним стазама подсвести. Она на својим радовима приказује поље и оквир у коме се одвијају визуелне параболе. На том простору се максимално испољава разум и деловање нагона.
Већ можемо говорити о Зоранином рукопису, који је пун моралне строгости, као да произилази из вечитог незадовољства постигнутим. Зато она иде из рада у рад, на поље непрекидног рада, на сталну разраду сачињену од веома прецизних деловања руку и ума.
 Она се не препушта коначном резултату. Зорана зна  да уметничко приказивање се може постићи само ако се зна разлика између способности да се забележи видљиви свет и сособност да се прикаже невидљиви свет. За то је потребан напор , системска примена технике, која доводи до појава које су изван обичног опажања.
Зорани је обликовање дела важније од саме форме. Јер оно показује непрекидни ход уметника по читавом делу.