ТРИБИНА „БЕОГРАД ЗА ПОЧЕТНИКЕ“ : „ЖИВОТ НА ДВА ТОЧКА ОКО СВЕТА“

ТРИБИНА „БЕОГРАД ЗА ПОЧЕТНИКЕ“

„ЖИВОТ НА ДВА ТОЧКА ОКО СВЕТА“

петак, 27.09. у 18.30х

ГАЛЕРИЈА 73, ПОЖЕШКА 83А, Баново брдо

Гошћа: Снежана Радојичић, списатељица, блогерка, професорка књижевности, циклономад

Модераторка: Смиљана Попов, новинарка, ауторка серијала „Београд за почетнике“ и „Србија за почетнике“

У оквиру Дана европске баштине чији је овогодишњи слоган „РУТЕ, МРЕЖЕ, ВЕЗЕ“ ексклузивна гошћа трибине „Београд за почетнике“ ауторке Смиљане Попов је једна храбра, одважна Београђанка која је неке од најузбудљивијих, најнедостижнијих, најегзотичнијих белосветских рута, мрежа и веза диљем свих меридијана ове чудесне нам планете прегазила на два точка, живећи на путу око света последњих 13 година и пишући о свему што је видела и доживела. Ова дипломирана професорка књижевности, списатељица, блогерка и хуманисткиња, Снежана Радојичић управо се вратила са тог животног путовања планетом у родни Београд и стиже на трибину „ЖИВОТ НА ДВА ТОЧКА ОКО СВЕТА“ да, кроз разговор са Смиљаном Попов, са публиком подели нека од најзанимљивијих искустава свог „пројекта слободног живљења“ о чијим почецима и зачецима каже:

“…На почетку четрдесетих, тргнула сам се, упитавши се а шта је било са мојим сновима. Зашто нисам постала писац? Зашто сам се изгубила у систему чији део никад нисам желела да постанем? Како ми се то десило да ме је живот одвукао у нешто сасвим другачије од онога о чему сам маштала?

… Била је 2011. када сам распродала све што имам осим малог стана у Београду и кренула у највећу авантуру свог живота: бициклом око света. Путовала сам са дневним буџетом од пет евра, спавала у шатору више од 3.000 ноћи, кувала на горионику. Попела сам се на Хималаје бициклом и прешла пустиње Гоби, Такламакан, Баха, калофорнијску, аризонску пустињу…; возила сам на Андима изнад 5.000 мнв, стигла до Сибира и Аљаске на северу, Јапана на Истоку, Патагоније, Ушуаје, Тимора на југу. Прешла сам 100.000 км бициклом, 3.000 пешке, и била у преко 50 земаља. Све време путовања пишем блог, а у неколико наврата заустављала сам се на дуже како бих написала нову књигу. Тако сам привремено живела у Камбоџи, Непалу, Вијетнаму, на Балију, у Јужној Кореји, Чилеу…

 Започело је као путовање бициклом око света, са идејом да траје три године, али се већ у другој години претворило у својеврсни пројекат слободног живљења на свим меридијанима. Идеја је добровољно аутсајдерство из система, слобода кретања и живљење од сопствене креативности. Подстиче друге, првенствено жене, да искораче из зацртаних шаблона и следе своје жеље и снове, не робујући друштвеним конвенцијама. Шири приче о другим културама, обичајима и људској доброти око целог света, утичући на разбијање стереотипа код својих пратилаца и критичком преиспитивању предрасуда о другим народима које се сервирају преко медија. Посебно утиче на жене да пронађу снагу и храброст за своје борбе, развијајући веће самопоуздање и свест о томе да у животу могу да остваре све што желе.”

Она, каже “живи свој сан”: живи слободно, изван свих система, пише, објављује, држи трибине, продаје књиге и тако се финансира за наставак путовања. Баш у духу њој посебно блиског цитата Исидоре Секулић којим отвара свој роман “Номад 1”:

„Човек је номад по срцу свом, по мисли својој, по идеалима својим. Давнашња и данашња страст да се лети, путује без путања и станица и граница, то је пробој номадства човечје природе. Воља божија: то су стазе и реке, путовања и сретања и низови живота и другова.“