ТРИБИНА “БЕОГРАД ЗА ПОЧЕТНИКЕ”: “ВЕЛИКАНКЕ СРПСКЕ КУЛТУРЕ”

“ВЕЛИКАНКЕ СРПСКЕ КУЛТУРЕ”
ТРИБИНА “БЕОГРАД ЗА ПОЧЕТНИКЕ”
петак, 29.11. у 18.30х
ГАЛЕРИЈА 73, Пожешка 83а, Баново брдо

Гошћа: Ружица Опачић, историчарка уметности, коауторка изложбе и пројекта “Великанке српске културе”
Модераторка: Смиљана Попов, ауторка серијала “Београд за почетнике” и “Србија за почетнике”

Да ли знате да је Милица Стојадиновић Српкиња била прва српска песникиња и ратна дописница, чувена лепотица, чија је поезија оставила утисак и на великог Његоша, а коју је Вук Стефановић Караџић звао „моја кћи из Фрушке”… 
Да ли знате да је Полексија Тодоровић, ћерка Матије Бана, била прва жена која је осликала један иконостас и заједно, четкицу под четкицу, радила портрете са својим супругом Стевом – он фигуру, а она детаље?
Да ли знате да је Драга Љочић била прва жена доктор медицинских наука у Србији и четврта у Европи, прва жена уписана у београдску Велику школу и прва жена која је уписала факултет у време када су они били отворени само за мушкарце, а због захтева да треба да има исту плату, заувек изгубила државну службу? 
Да ли знате да је Бета Вукановић била једна од наших првих карикатуристкиња, која је са супругом Ристом покренула прву сликарску школу, а у Србију донела дух европског сликарства и да је пуних 75 година друговала са четкицом, те има статус наше најдуговечније и најплодније уметнице?
Да ли знате да је Милена Павловић Барили излагала раме уз раме са Фридом Кало и својом уметношћу покорила свет, док је у својој земљи безуспешно тражила посао професорке ликовног. 
Да ли знате да је чувена Исидора Секулић била прва жена академик у Србији, говорила 6 светских језика, а која је услед неоправдане критике спалила започето дело, које је до дан-данас остало под велом тајне.
Да ли знате да је за раскош и лепоту нашег главног града била задужена Јелисавета Начић, која је креирала здања уписана у вечност. Жена која стоји иза раскошног здања Цркве Александра Невског, Основне школе “Краљ Петар Први” и култног степеништа које нас уводи у магију Калемегданског парка? Због битке за ослобођење свих заробљених Срба после Балканских ратова, протерана је у логор Нежидер, у коме је упознала и своју највећу љубав И у логору родила кћер. Њена жеља за образовањем била је толико јака да је за њу потрошила сав свој мираз.
Чућете о трагичној судбини заборављене српске сликарке Видосаве Ковачевић, чија је стваралачка нит прекинута са само 24 године, а за 8 година стваралачког рада прешла је пут од реализма до импресионизма и експресизма, оставивши заоставштину коју многи уметници не остваре за деценије рада. Један принц ју је ипак спасао од заборава – био је то господин, дипломата, врсни љубитељ уметности и колекционар Павле Бељански – ми бисмо рекли, чувар скривеног блага. 
Чућете незаборавне приче сликарке Љубице Цуце Сокић о  животу у Паризу у време када су у њему стварали Брак, Пикасо, Матис … која је стално истицала како Дорћол воли више од Париза, али и о дворској дами краљице Марије Карађорђевић из Јевремове улице - Бели Павловић и нераскидивом пријатељству уметница које су делиле један чувени атеље. 
А сигурно нисте знали да је Десанка Максимовић негодовала када је чула да јој се подиже споменик у свом родном граду, па су морали да јој објасне како је уствари посвећен поезији, а само има њен лик.
Међу великанкама о којима разговарамо на новој трибини „Београд за почетнике“, а поводом актуелне велике изложбе у Дому Јеврема Грујића, са лЈубицом Опачић, коауторком изложбе Смиљана Попов подсетиће на још бројне неустрашиве жене које које су Србију, али и све нас данас, задужиле својим радом и изнад свега доброчинством.
У овој алеји великанки су и прогресивне сликарке – надреалисткиња Милена Павловић Барили и
Зора Петровић, глумица – Жанка Стокић, прва дама српског театра - Мира
Траиловић, прва докторка правних наука - Анка Гођевац Субботић, хуманитарке,
добротворке - Делфа Иванић, Љубица Луковић, Мирка и Мејбл Грујић и Марија
Трандафил, прва школована костимографкиња - Милица Бабић Јовановић, прва
лекарка - Драга Љочић, најшколованија Српкиња и прва докторка наука - Ксенија
Атанасијевић, научница – Јелка Бојкић Макавејев, професорка – Илеана Чура,
светска путница – Јелена Димитријевић, прва феминисткиња – Драга Дејановић,
али и нововековне краљице Наталија Обреновић, Драга Обреновић и Марија
Карађорђевић... 

 “Жена данас мора пратити живот народа и човечанства, пратити постанак појединих друштвених питања, литературу, уметност, политику. Ми нисмо нове жене, како нас људи зову, нисмо ни старе, већ стојимо на раскршћу једном замишљене гледајући свуда унаоколо, не би ли могле угледати пут који нас води жељеној мети”. 
                                                                       Мага Магазиновић, 1905, “Политика”