Самостална изложба слика: Марија Шавија "Слика као палета"

Марија Шавија рођена је 1975. године у Београду. Дипломирала је на Факултету ликовних уметности у Београду (одсек - сликарски 2003) и магистритрала на Универзитету уметности у Београду (интердисциплинарне магистарске студије 2006). Редован је члан УЛУС-а и од 2003. г. је у статусу Слободног уметника. Од 1996. до сада је своје радове приказала на већем броју самосталних и колективних изложби. Од 2022. члан уметничког савета Улуса. На докторским студијама на Факултету савремених уметности. Пред уметничког стажа има и двадесет година искуства у педагошком раду, самосталном држању и руковиђењу припремне наставе за упис на уметничке факултете, као и све стручне уметничке школе. Осмислила је и специјализоване радионице за развијање визуелног мишљења, стрипа, илустрације и storyboard-a које је реализовала у установама културе Студенски културни центар у Београду, Дом омладине у Београду као и у Културном центру у Новом Саду. Тренутно самостално води школу за таленте у просторијама Културног центра Стари град – Пароброд. Поред уметнчког И педагошког искуства имала је различите ангажмане као сценограф на филму, позоришту и Белефу. Њени радови из серије “Алгоритам IX” ушли су у зборник “Столеће сигнализма/The century of Signalism” који постоји у штампаном и електронском издању:
www.rastko.rs/rastko/delo/11189

Слика као палета, произилази из дубоког истраживања унутрашњег простора слике, њеног материјалног и концептуалног слојевитог значења. Ликовна пракса и теоријско промишљање усмерени су на разумевање боје не само као визуелног елемента већ и као градивног слоја који обликује перцепцију и структуру уметничког дела.  
Сликарски поступак у овом раду ослања се на принцип експериментисања са бојом, њеном текстуром, транспарентношћу и начином на који се она таложи у простору слике. Боја није само средство изражавања већ и носилац значења, кроз које се рефлектују процеси меморије, перцепције и емотивног доживљаја. Овим радом настоји се редефинисати појам слике не као статичног израза већ као динамичког система у којем слојеви боје стварају специфичне односе дубине и простора.  
Уметнички контекст у којем се овај рад развија обухвата савремене тенденције у сликарству које истражују границу између слике и инсталације, између дводимензионалног и тродимензионалног израза. Основни ликовни поступци у раду упућују на енформел и апстрактни експресионизам, где је материјалност слике кључна за разумевање њеног садржаја.   Сликарски процес у овом раду не посматра се само као чин наношења боје на површину, већ и као процес настајања и трансформације слике кроз време. Кључно питање које се поставља јесте како слојевитост боје и њена материјалност утичу на перцепцију уметничког дела и какву улогу имају у формирању значења слике. Рад истражује везу између унутрашње структуре слике и њеног спољашњег израза, при чему боја постаје средство преплитања визуелних, тактилних и емотивних аспеката.  
Циљ овог уметничког рада јесте истраживање могућности слике као поља експеримента, где боја није само естетски елемент, већ и кључни чинилац у обликовању структуре уметничког дела. Нагласак је стављен на истраживање транспарентности боје, начина на који светлост пролази кроз различите слојеве, као и на анализу ефеката који настају у међусобним интеракцијама боје и подлоге.  
Такође, рад се бави питањем како се традиционални концепт слике може проширити и трансформисати, преиспитујући границе између слике и објекта, слике и инсталације, као и слике и простора у којем се налази. Уметничко истраживање се ослања на принципе енформела, апстрактног експресионизма и савремених уметничких пракси које боју и материјалност стављају у први план.     
Оваква тема доприноси савременим теоријским и практичним дискурсима у уметности, отварајући нова питања о значењу и улози слике у визуелној култури. Истраживање могућности слике као палете омогућава дубље разумевање односа боје, простора и перцепције, што чини ову тему релевантном у ширем контексту савремених уметничких истраживања. 

Марија Шавија