Почетак
Четвртак
02.12.2021.
y 19:00
Јелена Аранђеловић дипломирала је (2003) и магистрирала (2008) сликарство на ФЛУ (Факултет Ликовних Уметности) у Београду.
2004/05. студирала је на ENSBI (Ecole Nationale Superieure de Beaux/art) kao стипендиста Француске Амбасаде и 2006/07 боравила је у Cite International des Arts у Паризу. Добитница је стипендије. Краљевине Норвешке (2002) и стипендије Француског културног центра (2004)као и стипендије за Таленте из фонда Републике Србије за време студија. Члан је УЛУС-а од 2003, а у статусу Самосталног уметника Србије од 2006. Тренутно живи и ствара у Београду.
"Марсел Дишан у свом есеју Стваралачки чин уметника дефинише као медијумско биће које из лавиринта с оне стране простора и времена, тражи пут ка чистини. У том случају уколико уметнику доделимо особине медијума, онда га на естетској равни неминовно лишавамо стања свести о ономе што чини , али и разлога зашто то чини. Све његове одлуке везане за уметничку изведбу дела постају чиста интуиција и не могу се протумачити помоћу самоанализе , било да је она изречена, писана или чак мисаона.
Садашњи тренутак који у суштини још увек на много нивоа проживљавамо био је окидач за серију пост-пандемијских цртежа и суочавања са феноменом који мало ко је могао да предвиди а који је с друге стране оставио последице на све нас колективно.
Радови које бих представила на изложби тичу се документовања прошлог и садашњег тренутка чији смо сви ми били непосредни виновници. Суочавам се са материјалом над којим немам никакву контролу и где имам апсолутну контролу. Све те елементе сводим на једну раван. Целина која се успоставља на крају је као нека врста дисекције људске личности, јер се сви ми састојимо од тих елемената потпуно непознатих, релативно познатих и апсолутно познатих. О већини приказаних прошлих догађаја ништа не знам јер сам пронашавши старе, одбачене фотографије одлучила да их спасем од заборава. Њихов временски распон креће се од краја 60-тих година прошлог века до данас. Слике које су приказане су за свакога осим за потомке њихових актера фрејмови неодгледаних филмова. Распон емоција који је на њима приказан креће се од екстремне среће и весеља до туге, патоса. Узети фрејмови су налик призорима из Чеховљевих драма, где нас више од радње обузимају ликови и атмосфера.
Мом досадашњем уметничком истраживању је придодата нова серија пост - пандемијских цртежа већег формата (100x70цм, рађену традиционалном техником угљен на папиру)која се надовезује на сам мој истраживачки низ и прати проблематику којом се бавим. Сусрећући се са одбаченим фото материјалом о којем не зна ништа или оним на којем је виновник проживљеног, човек се излаже агресији ирационалних идеја и импулса. Нежељеним - одбаченим сећањима дајем нови живот и тако се неумитно прошлост комбинује са садашњошћу и поново појављује.
Налазим да моји радови представљају грчевит отпор убрзаности и тежњу ка некој врсти ауторефлексије не само мене као појединца него и свих нас као ентитета и колектива. "
Јелена Аранђеловић