Самостална изложба слика: Антанасије Пуношевац

Почетак Четвртак
22.02.2018.
y 19:00

Крај Уторак
06.03.2018.

Добијајте обавештења о новим догађајима, пријавите се на наш newsletter.

Антанасије Пуношевац, рођен  1. јуна 1992. године у Крушевцу. Завршио мастер студије као студент генерације на Факултету ликовних уметности у Београду 2015. године, одсек сликарство у класи редовног професора Гордана Николића. Тренутно на другој години докторских студија сликарства на истом факултету. Живи и ради у Београду.

Самосталне изложбе:
2015.   Београд, Галерија ФЛУ, Изложба студената генерације Универзитета уметности у Београду за 2015.годину
2016.  Београд, Галерија ДКСГ, Простори лица

Групне излозбе:
2011.    Београд, Галерија ФЛУ, излозба радова нагрђених студената ФЛУ 2010/11
2012.   Београд, Дом омладине, 41.   изложба цртежа и    скулптуре малог формата      студената ФЛУ
2012.   Краљево, Галерија Маржик, ,,Први студентски цртеж “
2013.   Београд, Галерија СКЦ Нови Београд, изложба студената треце године ФЛУ у Београду
2013.   Београд, Дом омладине, 42.   изложба цртежа и скулптуре малог формата студената ФЛУ 
2014.  Горњи Милановац, културни центар Горњи Милановац, Модерна галерија, Међународни бијенале уметности минијатуре
2014.  Београд, Дом културе Студентски град, Велика галерија, Изложба радова студената четврте године студија сликарства са ФЛУ у Београду
2014.    Београд, Дом омладине, 43.   изложба цртежа и скулптуре малог формата студената ФЛУ
2014.  МајданАрт 2014, Уметност у минијатури
2014.  Београд, Галерија ФЛУ, Излозба радова награђених студената ФЛУ 2013/14 
2017.  Београд, Галерија ’73, Погледи 2017

Награде 
2011- Награда Флу за цртеж за прву годину студија
2014- Награда Стеван Кнежевић за цртеж

Учесник Летње уметничке школе 2014. у Пријепољу, Универзитета уметности у Београду- ,,Кроз вртлоге Лима”.

Стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја.


У Галерији `73 представиће се изложбом под називом „Лице“. Од када пратимо развој људске цивилизације, антропологија лица има незаобилазан утицај у свим сегментима живота. Лице представља универзални простор на коме су сабрани садржаји колективног  несвесног и свих оних веза које постоје у људској врсти од постанка првог човека. Оно функционише као архетипска форма сачињена од вековима акумулираног сазнања о човеку и начинима његовог бивствовања. Све што је основа људског постојања са његовим физичким и духовним манифестацијама уписано је у конструкцију лика. Управо због тога осећање емпатије и спознаје не везујемо условно за познавање персоне. Та општост људског лика нам омогућава да наша перцепција превазиђе различитости по питању раса, националности, временских ограничења и да, упркос непостојању некад ни физичке близине, можемо да спознамо природу једног људског бића. Гледајући свакодневно безброј непознатих или познатих лица не престајемо да постављамо питања, да претпостављамо шта се налази иза свих тих слојева видљивог и шта је уопште узрок наше потребе за увек даљим кретањем у дубину лица. Шта је то у лицу једне непознате особе што без наше намере почиње да нас наводи на размишљање и буди најразличитија осећања? Да ли је то оно лично  трагање? Можда ми ту само препознајемо себе и сопствене потребе, а можда је узрок и универзална драма људског постојања која не произилази из конкретних животних ситуација дате особе. Тако  људско лице почињемо да посматрамо не само као најважнији део физиономије на којој се испољавају одлике врсте – оно  постаје и простор много сложеније грађе и улоге. Лице постаје простор испољавања све оне драме у човеку. Оно нам може говорити о причи старој вековима, може пробудити сећања која уопште и нису наша, али која ми као духовна бића, свесна или не постојања колективне историје свих људи који су једном живели, можемо увек изнова да проживљавамо.  Управо та универзална емпатија јесте и оно што ја желим да откријем у лицима која представлјам и да је учиним видљивом и доступном посматрачу спремном да урони у просторе трајније од пролазног тренутка садашњости.