Самостална изложба графика: Павел Чањи

Павел Чањи је рођен 19. јуна 1953. године у Качареву у учитељској породици. Ликовни таленат је наследио од свог оца Павла. Завршио је гимназију у Бачком Петровцу 1972. године а две године касније, своје школовање је наставио на Академији ликовних уметности у Новом Саду код професора Халила Тиквеша. Те исте године имао је и своју прву заједничку изложбу на Ликовном салону „Срем 74“ у Сремској Митровици.
Године 1980. реализовао је своју прву самосталну изложбу у Сплиту. Своје уметничко усавршавање је наставио на Факултету ликовних уметности у Београду код професора Марка Крсмановића. За време студија организовао је две самосталне изложбе у Новом Саду и Гложану и добитник је неколико награда: Награде Галерије Лазара Возаревића 1978. године, Награде ликовног салона у Сремској Митровици (1979, 1980. и 1982. год) и Награде Галерије Графички колектив у Београду (1981. године).
У овом периоду Чањи открива потчињени потенцијал уметничког израза мотива, као што су кровови и црепови, који постају заштитни знак његовог графичког стваралаштва.
Касније своја ликовно-естетска искуства, која му је омогућила линија, примењује у проналажењу линеарних структура плафона и поплочаног пута. На основу искуства, из рационално-конструктивног приступа теми, ствара графичке призоре са урбаном и сеоском архитектонском тематиком.
 
На седмој самосталној изложби у Новом Саду 1989. године, Павел Чањи је презентовао читаво своје  уметничко стваралаштво почев од једноставних монохроматских форми ка сложенијим, комплекснијим ликовним темама, фигуралним односима и екстеријерима. У овом периоду се његово стваралаштво приближава сликарству. Боје постају носиоци ликовних вредности. Монохроматизам графичких листова са мотивима црепова заменио је полихроматизам а мноштво боја превагнуло је над црном бојом из претходног стваралачког периода. Јединствено лирско расположење ових Чањијевих графика у ствари без боје не би могло ни да постоји.
У свом уметничком раду Чањи само годину касније почиње да синтетише стечена искуства. Године 1987. на графичким листовима "Излет", "Еманципација" и "Сусрет" исказује интересовање за алегоријске теме, напушта боје и више пажње посвећује вредностима линије. Повећана нарација, укључивање фантазије и имагинације у стваралачки процес последица су наглашеног поетско-медитативног тона, који је присутан у графичком стваралаштву Павла Чањија и у садашњости.
До потпуне синтезе Чањијевих стваралачких искустава долази 1989. године приликом реализације циклуса графичких листова „Граница“, где тражи повратак ка полихроматизму, односно бојама. Чањи је у овом циклусу покушао да на ликовно-алегоријски начин демистификује и детабуизира еротику. У утврђеном ликовно-естетском концепту је истрајао и приликом стварања циклуса графика под називом „Гвоздене птице“ из 1991. године. Овим гвозденим птицама је могуће завирити у унутрашњост, где се налази сложен ужасавајући механизам машине. У овом циклусу поново откривамо основну карактеристику Чањијевог новијег уметничког стваралаштва, која се рефлектује у фантастичности појава и стварању необичних повезаности.
 
Од 1994. године, Павел Чањи почиње да ствара нови циклус графичких листова, у којем релативизује коначан облик отиска појединих графичких листова. Поједини графички листови овог циклуса сачињени су од отисака бројних округлих облика, подсећајући на стари ковани новац различитог садржаја: од старих симбола, аутоцитација ранијих Чањијевих графика па све до цитација савремене светске масовне културе. Чањијев графички псеудо-ковани новац на графичком листу обликује разне структуре, запажа се квалитативно нови повратак искуствима из ауторовог првог стваралачког раздобља. На основу цитација старих култура и аутоцитација детаља можемо констатовати примену постмодернистичких уметничких поступака.
У другој половини деведесетих година Чањи по други пут самостално излаже у Словачкој. У овом периоду остаје веран техници дубинске штампе. Израђује бројне графике мањих димензија, те их комбинује на заједничком графичком листу. Комбинације графичких минијатура су углавном непоновљиве. Ова новина његовог уметничког стваралаштва у графичком циклусу "Орбис Пицтус" сведочи о неговању метанивоа ауторовог односа према графичком медију. Богата медитативна нарација на нивоу самосталног графичког листа сада представља само један од сегмената за естетску процену.
На самосталној изложби у Културном центру у Новом Саду користио је своје графичке листове као материјал за колаж и уметничке објекте. На 6. бијеналу словачких ликовних уметника у Петровцу такође је користио своје графичке листове као материјал за уметничку зидну инсталацију, у чему су видљиви нови поступци постмодернистичког изражавања и слојевитост могућих равни естетске рецепције Чањијевог уметничког стваралаштва.