Промоција романа "Старија" ауторке Љиљане Шарац

Почетак Четвртак
13.09.2018.
y 19:00

Крај Четвртак
13.09.2018.

Добијајте обавештења о новим догађајима, пријавите се на наш newsletter.

Промоција романа „Старија“ ауторке Љиљане Шарац одржаће се у четвртак, 13. септембра, са почетком у 19:00 часова.

Књига ,,Старија'' Љиљане Шарац, четврта у њеном књижевном опусу, спада у она дела која називамо чеканим и прижељкиваним. Већ самим насловом она јасно упућује на тему, универзалну и актуелну, а то је љубавна веза старије жене и много млађег мушкарца.
Ауторка свесно и промишљено прави заокрет у свом стваралачком поступку. Нема у овом роману, као у претходним (,,Опет сам те сањао'', ,,Где сам то погрешила?'', ,,Зид тајни''), спајања двеју временских равни, прошлости и садашњости, преплитања различитих простора. Реч је о такозваној стварносној прози којом је књижевница чврсто закорачила у 21. век и доследно остала у овом времену до краја романа.
Ако се има у виду да је појам кугуарке или предаторке нов у нашем речнику, ауторка нам попут путоказа прецизно објашњава значење ове речи. Свесна да су кугуарке жене које свакодневно виђамо и са којима се, можда, сусрећемо у свом окружењу, а које  су због својих веза са много млађим мушкарцима често изложене нападима и осуди јавности, писац промишљено бира за главну јунакињу Надицу Симић која се на први поглед не уклапа у типологију овакве јунакиње.

Суптилна, образована, продуховљена, нежна жена сплетом околности добија улогу коју није прижељкивала, при чему се потврђује истинитост тврдње да нам се најчешће дешава оно што нисмо планирали и да то уме да заболи. Надица, главна јунакиња, чудесна лирска душа без самопоуздања, представља још један бисер нанизан на огрлицу женских ликова из претходних романа. По својој суптилности и грациозности она се придружује Јерини Бранковић, Јелени Петровној Романов, Ини Павловић... Карактеризација њеног лика стварана је, сликарским речником казано, технико мозаика. Свака појединост је подједнако неопходна и важна. Те сјајне драгоцености њене личности потпуно одударају од предрасуда да су кугуарке спретне, промишљене и у потаји вребају свој млади плен.

Надица балансира у животу: пожртвована је мајка и сестра, верна супруга, професионално остварена жена, али у дубини душе незадовољна и у тренуцима интроспекције запитана: ,,А зашто је мој свет сив?''. Кључни мотив који покреће радњу јесте неверство њеног ,,савршеног'' супруга Борка. Само наизглед разложно и мирно, с обзиром на околности у којима је затекла свог супруга са младом, обнаженом девојком у њиховом стану, сва устрептала од беса и понижења, суочава се са болном истином да је сурово повређена и издана. Од тог тренутка она математички прецизно рашчлањује све оно добро и лоше из дотадашнег живота, лепо и ружно, истину и лаж. Та нова, пробуђена Надица мисли да је сама крива за све што се догодило, попт већине жена које у превари свог мужа прво траже властиту кривицу. Мужевљево неверство срушило је све оно што је годинама стварано с љубављу. У сусрету са много млађом и недостојном супарницом она је доживела пораз, понижење, али и отрежњење. ,,Била је преварена жена. И болело је, пекло. Позивало на освету. Тражило да се пусти и његова крв, да га боли колико и њу, или бар да га шокира, изненади, понизи, она је била немоћна као ретко кад...''.

Међутим, од тог тренутка, као у ренесанси, почиње њен препород, најпре кроз сопствено преиспитивање. Интимне одаје своје душе и ума, осећања и мисли она тешко отвара чак и пред старијом сестром Тањом и најбољом другарицом Вањом, јер осећа стид и кривицу. Свесна је да ту искру која је чувала њихов брак више не може да разгори, да није спремна да опрости издају и непоштовање и зато пушта мужа да оде од ње и сина. Свесна да се из лошег односа одлази без освртања, она то чини наизглед самоуверено, али се плаши самоће и осуде околине. Признајући сестри Борково неверство, она схвата да не мора да буде ни најбоља, ни најлепша, ни највољенија, већ да је неопходно да узме живот у своје руке и научи лекцију из сопствених грешака. У тренуцима самотражења и исцељења она признаје самој себи: ,,У души, не у телу, постала сам стара!''. Њен богат емотивни свет ауторка осветљава потпуно, целовито, благим потезима нијансирајући сваку промену осећања.

Надица постепено развија свој глас, женственост и жудњу. У том преображају посебну улогу има млад, леп драматург Бранко који је подстиче да се ослободи страхова, да се потпуно преда, изађе из сопствене стагнације, прихвати своје године и престане да се оптерећује шта ће ко рећи и каквим ће је очима посматрати, да се не спутава прошлошћу, већ да почне да живи у садашњем тренутку, јер љубав је, како је писао Балзак ,,страст која не познаје ни прошлост ни будућност''. Ипак, главна јунакиња је у болном сукобу са собом и окружењем и не успева да се реши страха од околине. Када је неочекивано у кафићу види сестрић Алекса, она се најпре пита како ће на њега утицати слика обожаване тетке која се љуби са млађим мушкарцем. Она непрестано стрепи како ће је људи гледати, шта ће мислити, боји се речи старија и поређења са потенцијалним супарницама које су знатно млађе.
За разлику од Надице, Борко, њен муж, средовечан мушкарац, остварен у професији, препотентан, самоуверен, има потребу за доказивањем, допадањем, освајањем, трофејима. Богдана, амбициозна, лепа, захтевна девојка, стални је Борков изазов и чежња. Она не жели да живи заклоњена његовом сенком. Жељан потврде о властитој успешности Борко се доказује младој девојци скупим поклонима, далеким путовањима, новцем, бригом о сопственом изгледу. Борко, неумољив да оде из досадног брака, повређује својим поступком све око себе и себично мисли само о својој будућности. ,,Као да сам се пробудио из зимског сна, као да после много, много времена поново заиста живим''. Међутим, што више чезне за блискошћу са Богданом, она му измиче и постаје његова казна.

Новонастале животне околности натерају Надицу да у том преиспитивању постане свесна приоритета и сопствене снаге. Мужевљева издаја ју је ојачала и припремила за буђење новог живота. Син Стефан је центар њеног света, предано и пожртвовано она брине о старијој сестри Тањи, емпатично преживљава све тренутке љубавног живота своје младе колегинице Јелене. У романтичној платонској вези са младим ветеринаром Сашом влада занос недоречености и између њих постоји баријера. Он не прелази границу пристојности, има поглед пријатеља из ког исијава страст. Надица се устеже да дозволи љубав и себи и њему, удаљава се од жеље свог срца, јер је свесна својих година и његове младости. Ни тада се она не понаша као права кугуарка. Њена прошлост, испуњена страхом доживљеног, спутава будућност стрепњом ,,,само да се не понови'', да не дође до растанка, преваре, напуштања, издаје...
Тек у случајном сусрету са млађаним Жељком, опијена бесом и осећајем очаја, она се препушта знатно млађем мушкарцу, чијих година и не жели да буде свесна. Прихвата и узима оно што јој живот даје, не опире се новом искуству, да би непосредно после тога доживела отрежњење.

Књижевница је доследно користила принцип двострукости: две сестре, две пријатељице, два мушкарца наспрам исте жене, две супарнице. Уз то двојство увек у сенци постоји и трећа особа, која је у љубавној вези сувишна. У позадини Надичиног еротског љубавног заноса са Жељком је Срђан, чије је присуство од почетка романа у сенци, али оно наговештава да ће у одређеном тренутку овај споредни лик бити у првом плану.
Кроз роман ,,Старија'' пролази или статира низ аутентичних ликова. Они су слаби и јаки, тужни и срећни, срчани и рањиви, животни. Сваком од актера ауторка је дала нову шансу, све њих као да смо случајно већ негде срели у сопственом окружењу, поистовећујемо се са њима и у њиховим судбинама препознајемо бар делић сопственог постојања.
Нарација је једноставна, уоквирена лирском дескрипцијом која је врло функционална у стварању атмосфере и откривању емотивног света јунака. Прецизно око приповедача дочарава нам мноштво чулних сензација, преплићу се мириси, боје, звуци озбиљне музике и Бајагиних песама. Креативност је постигнута и на језичком плану. Ауторка пажљиво и проницљиво ослушкује говор људи из свог окружења, дијалози су уверљиви, животни, обогаћени жаргоном младе популације.

Романом ,,Старија'' књижевница нас подсећа да је погрешно што своју вредност везујемо за то како нас други виде и често базразложно страхујемо од осуде околине и оног чувеног ,,шта ће људи рећи''. После преживљене буре, Надицу чека мирно море и буђење новог живота, јер је љубав потреба, једнака у свим временима. Она само употпуњује смисао живота сваког појединца назависно од животног доба и треба јој се препустити свим срцем.
 Оливера Дамјановић