Почетак
Уторак
20.05.2025.
y 18:30
Светлана Тодоровић, девојачко Крантић, рођена 1957. у Врчину. Живи и ствара у Београду. Радила је годинама са децом оштећеног слуха, предшколског узраста, на клиници за ОРЛ и МФХ у КЦ Србије. Стручно искуство преточила је у књиге за децу; ,,Приче у сликама“ бр. 1, 2 и 3 (2004), Завод за издавање уџбеника, Београд; ,,Играм се и учим“ са два издања (2009) и (2014), Завод за издавање уџбеника, Београд; ,,На граници пола века“ (2010) ауторско издање поезија, Београд; ,,Да ли волим што сам мали“, поезија за децу, (2011) Excelsior, Београд; ,,Програм рехабилитације“ (2014) ауторско електронско издање на ДВД, Београд; ,,Моје име је светлост“, поезија, (2015) Поета, Београд; ,,Два лица љубави“, поезија, (2017) Међународно удружење књижев-них стваралаца и уметника ,,Неказано“, Бар; ,,Само једном си дете“ и ,,Она мене неће“, поезија за децу, КЗ Југо-славије, (2019) Београд; ,,Жена лавица и вучица“, проза, КЗ Југославије, (2021) Београд; ,,Очи виде чега је душа пуна“, поезија, КЗ Југославије, (2021) Београд.
Члан је УК Србије, КЗ Југославије и члан редакције, члан је УСКОРА, члан је удружења „Раде и пријатељи“, и члан је још неколико удружења. Њене књиге поизије превођене су на енглески, француски и арапски. Добитница је неколико награда и похвала за песничко стваралаштво.