Миодраг Живковић: С У Т Ј Е С К А

Почетак Четвртак
06.06.2019.
y 19:00

Добијајте обавештења о новим догађајима, пријавите се на наш newsletter.

ИЗЛОЖБА " С  У  Т  Ј  Е  С  К  А "
аутор :  проф. Миодраг Живковић, вајар

аутор поставке изложбе : проф. Др Драган Раденовић, вајар са аутором

"СУТЈЕСКА" је  замишљена као мултимедијално представљање дела које враћа сећање на прошло време и један од круцијалних догађаја из Другог светског рата и ослободилачке борбе југословенских народа против фашизма. Прва и оригинална макета за Спомен - обележје на Тјентишту у Босни и Херцеговини, где се одиграла пресудна битка против немачког окупатора и његових слугу, биће изложена као артефакт на време када је у част победе и оних који су за то положили своје животе, изграђен овај споменик.
Иста макета је до недавно била представљена светској јавности на изложби у Музеју савремене уметности у Њујорку,  МОМА. Ликовне и шире уметничке вредност ове скулптуре афирмисале су пред очима стручне и заинтересоване јавности Запада време модерне, које је убедљивим визуелним изразом свог времена, на посебан начин обележило културу дела европског поднебља.
Циљ овог излагачког пројекта је да представи, за одређено време заборављене догађаје и значајни део скулпторске и архитектонске уметности, која је обележила једно доба. Поред тога постоји експлицитна жеља организатора да јавности представи прослављеног мајстора скулптуре у простору и архитектури, једног од оснивача Факултета примењених уметности, професора и декана ове високошколске установе, јавног радника у области културе и вајара Миодрага Живковића.

Миодраг Живковић рођен је 1928. године у селу Лесковац код Лазаревца. Основну школу завршио је у родном месту, а гимназију у Београду. Године 1946. уписао је Школу за примењену уметност у Београду, где је 1952. дипломирао на вајарском одсеку. Године 1948. учествовао је на изложби „Фестивал омладине Југославије“ у Београду, где је освојио прву награду за скулптуру. Живковићево прво дело била је скулптура „Борац“ из 1951, коју је направио у току пете године студија. Скулптура је 1959. постављена у месту Рашка.
Од 1954. до 1957. године радио је као наставник ликовног образовања у гимназији у Младеновцу и основној школи „Жикица Јовановић Шпанац“ у Новом Београду. Године 1968. избран је за доцента на Академији за примењене уметности у Београду за наставни програм Примењена пластика. Од 1969. до 1970. године боравио је у Чилеу ради остварења Споменика Југословенском усељенику и Споменика протеста. Од 1974. до 1977. и од 1991. до 1996. године био је декан Факултета примењених уметности у Београду.
Одржавао је самосталне изложбе у Сантијаго де Чилеу (1970), Пунта Аренасу (1971.) и на Бијеналу у Венецији (1980.), те учествовао на многим групним изложбама у земљи и иностранству.
Године 1971. одликован је Орденом Републике са златним венцем. Године 1972. освојио је награду „4. јул“ од СУБНОР-а Југославије, 1993. награду за животно дело од Скупштине удружења ликовних уметника примењених уметности Србије, а 2004. награду „Златни беочуг“ за трајни допринос култури.
Почасни је грађанин Крагујевца, Пунта Аренаса и Гонарса (Италија).

Живковић је аутор бројних споменичких остварења:
•    скулптура „Борац“, Рашка 1959.
•    споменик „Крајпуташ“, Божурња код Тополе 1960.
•    Споменик Револуције, Приштина 1961.
•    споменик „Стрељаним ђацима“, Крагујевац 1963.
•    споменик Вука Стефановића Караџића, Лозница 1964.
•    Споменик Миловану Глишићу, Ваљево 1968.
•    споменик „Храбрима“, Остра код Чачка 1969.
•    споменик Југословенском усељенику, Пунта Аренас (Чиле) 1970.
•    споменик „Протест“, Пунта Аренас 1970.
•    споменик „Битка на Сутјесци“, Тјентиште 1971.
•    спомен-костурница погинулих југословенских и италијанских партизана, Гонарс 1973.
•    скулптура у спортском центру „25. мај“, Београд 1975.
•    скулпторска композиција у Дому културе, Лазаревац 1977.
•    фронтана у производној хали „1. мај“, Пирот 1978.
•    спомен-парк „Устанка и Револуције“, Грахово 1978.
•    споменик „Кадињача“ (Амфитеатар Ужичка Република, Алеја Радничког батаљона, плато Слободе), Кадињача код Ужица 1979.
•    фонтана у ентеријеру конфекције „Таратекс“, Бајина Башта 1983.
•    спомен-чесма посвећена борцима и житељима града, Бајина Башта 1984.
•    споменик „Слободе“, Улцињ 1985.
•    споменик „скулптура мајке“, Ел Шат (Египат) 1985.
•    спомен-обележја „Драгош Седло“, „Доње Баре“, гроб Саве Ковачевића, „Боровно“ и „Љубин Гроб“, Национални парк Сутјеска 1987.
•    споменик пилотима изгинулим у одбрани Београда 1941, Нови Београд 1994.
•    скулптура „Светитељ Сава“, Пријепоље 1995.
•    споменик „Српским браниоцима Брчког“, Брчко 1997.
•    споменик „Борцима Бијељине и Семберије“, Бијељина 1998.
•    споменик „За Крст Часни“, Приједор 2000.
•    споменик „Борцима Отаџбинског рата“, Дервента 2002.
•    споменик „Борцима за слободу“, Модрича 2002.
•    споменик „Браниоцима Отаџбине“, Мркоњић Град 2004.
•    споменик краљу Николи I Петровићу Његошу, Никшић 2006.
•    спомен-парк „Вукови коријени“ и споменик Вуку Караџићу, Петница 2006.
•    споменик браћи Недић, Осечина 2007.