др Валентина Бошковић Марковић: Промоција монографије „Жене у језику: борци или боркиње?“

Ова монографија је резултат вишегодишњег теоријског и емпиријског истраживања ауторке из области социолингвистике и феминистичке лингвистике. Заснована је првенствено на питању односа српског језика и рода у савременом окружењу, при чему дефинише и тумачи најважније теоријске аспекте пола, рода, језичке и родне идеологије, феминистичке лингвистике и родне равноправности у српском језику, са посебним освртом на употребу родно осетљивог језика и родно дискриминаторног говора. Монографија нуди детаљан опис и дефиниције основних лингвистичких појмова из области језика и рода (пол, род, језичка политика, језичка идеологија, родна идеологија: подела на традиционалну и егалитарну идеологију, родно осетљив језик, родно дискриминаторни говор, говор мржње) како би на што једноставнији начин представила улогу и значај повезаности рода и језика у савременом друштву.

Након представљених теоријских постулата, монографија приказује тумачења домаћих лингвиста и лингвисткиња која се односе на питање родне равноправности у српском језику, тј. употребе родно осетљивог језика. Ауторка се такође осврће на питање званичне употребе родно осетљивог језика у Републици Србији како би указала на тренутно стање језичке културе и језичке политике у нашој земљи. У монографији се потом нуди и кратак приказ законских оквира о родној равноправности у Републици Србији како би се истражио и дефинисао међусобни утицај језика и родне равноправности у српској говорној заједници, и како би се установило да ли постоји језичка политика и планирање у вези са овим питањем.

Након исцрпног теоријског дела, монографија представља компаративну анализу истраживања која су спроведена 2015. и 2021. године на репрезентативном узорку међу студентима и студенткињама основних академских студија у Београду, са циљем да потврди и/или негира све претходно наведене језичке појаве у српском језику које се тичу родне равноправности, као што су употреба родно осетљивог језика и родно дискриминаторног говора. Поред ова два истраживања, дат је и преглед упитника из 2021. године са релевантним личностима из области родне равноправности и/или језика. Истраживања приказана у монографији заснована су на микро-социолингвистичком нивоу. На основу представљених теоријских и емпиријских оквира, у монографији се нуди анализа ставова говорника и говорница српског језика по питању родно осетљивог језика, компаративна анализа употребе родно осетљивог језика у размаку од шест година, као и преглед потенцијалних решења за имплементацију родне равноправности и чешћу употребу родно осетљивог језика са циљем увођења родне равноправности у српском језику, а самим тим и у друштву.