Дани словачке културе: Ликовни пут и ликовно дело Зуске Медвеђове

Прва акдемска сликарка у историји словачке ликовне уметности је Зуска Медвеђова, рођена 5.октобра 1897. године у Бачком Петровцу. Рођена је у сељачкој породици, и то је у знатној мери утицало на тематско усмерење њеног стваралаштва. 

Зуска Медвеђова је свој ликовни таленат испољила већ у основној школи коју је похађала у родном месту. Шира јавност ју је, као сликарку први пут приметила за време првих Словачких народних свечаности у Петровцу 28. августа 1919. г. на изложби слика и ручних радова коју је заједно са петровачким женама приредио први академски сликар из редова војвођанских Словака Карол Милослав Лехотски (1879 – 1929). Зуска Медвеђова је излагала своје слике и скулптуре.

Уметничко школовање је отпочела у Прагу током фебруара 1921. године. Стигла је изван рокова за пријемне испите на академији и зато је похађала приватну школу проф. Фердинанда Енгелмилера, познатог пејзажисте. После дужег боравка на приватном школовању морала је из финансијских разлога да напусти Праг и да отпутује у Берлин да би тамо пробала да настави студије. Пошто њено знање немачког језика није било довољно, вратила се је кући у Петровац.

У овом периоду – за време четвртих Словачких народних свечаности – у Петровцу је приредила своју прву самосталну изложбу. На тој изложби 3. и 4. септембра 1922. у згради гимназије у Широкој улици – где се данас налази њена галерија – приказала је 95 радова, од којих – 40 уља на платну. На првом месту у каталогу ове изложбе биле су Словачка соба и Жетва, наведене као највредније слике (2000 динара). Поговор у каталогу изложбе написао је сликар-аматер Андреј Лабат, директор петровачке штампарије.

После приватног школовања у Прагу и неуспелог покушаја у Берлину, Зуска Медвеђова се уписује на студије у Загребу, на Високој школи за умјетност и умјетни обрт, која не задовољава њена очекивања. Тек 1923. године успева коначно да се поново врати у Праг, положи пријемни испит и да се упише на Академију ликовне уметности. У Прагу је студирала код врсног портретисте, чувеног Макса Швабинског и код професора Јакуба Обровског. Уметничке студије сликарства у Прагу завршила је 1929. године. По завршетку студија враћа се у Бачки Петровац, где остаје до 1942. године, кад одлази за Братиславу и временом тамо добија и свој атеље. Љубав према завичају је стално вуче и она врло често долази у своју кућу и у свој атеље у Петровцу, настављајући да слика портрете, цветне мртве природе и призоре из традиционалног живота војвођанских Словака.

Поводом седамдесетог рођендана сликарке 1967. године у Петровцу је приређена изложба њених слика под називом Избор из стваралаштва. Године 1972 поводом њеног 75. рођендана, у петровачком Народном музеју приређена је њена ретроспективна изложба. За њен 80. рођендан Словачка редакција Телевизије Нови Сад снимила је филм о њој а истовремено је у Петровцу приређена изложба. Године 1982. Скупштина општине Бачки Петровац доделила јој је Октобарску награду. Тада већ 85-годишња Зуска Медвеђова намерава да се трајно пресели у Петровац. Намеру није успела да оствари. Здравствено стање јој се погоршало и у Бачки Петровац више никад није дошла.

Зуска Медвеђова је умрла у Пезинку (Братислава) 1. фебруара 1985. године а урна са њеним пепелом положена је у гроб њених родитеља и сестара на петровачком гробљу 3. марта 1985. О њеној уметничкој заоставштини у Бачком Петровцу се брине Галерија Зуске Медвеђове, која је отворена 1. јула 1989. године.

Сликарско дело Зуске Медвеђове следи идејно-естетичку традицију словачког сликарства народног жанра, примењену на мотиве из свакодневног живота војвођанских Словака. Упркос томе што у култури војвођанских Словака њено дело делује усамљено и неисторијски, њен приступ ликовном стваралаштву налази своје корене у ширим уметничко-историјским оквирима. Исто тако треба имати у виду историјску везу са једним периодом у стваралаштву првог словачког академског сликара у Бачкој К. М. Лехотског.

Зуска Медвеђова је стварала у свим традиционалним сликарским жанровима. У танким слојевима уљане боје (ређе пастела) под њеном четкицом су настајале фигуралне композиције, портрети, пејзажи и мртве природе. На овако тематско – свестран приступ ликовном стваралаштву засигурно су утицале студије код професора Јакуба Обровског и Макса Швабинског који су у складу са класичним академизмом неговали све традиционалне сликарске жанрове.
Владимир  Валентик