Самостална изложба асамблажа уметника Душана Дујца Тодоровића отворена је од 23. октобра у Галерији `73.
Душан Тодоровић /1945/
1972. Дипломирао на Академији за ликовне уметности АЛУ, Београд (сада Факултет ликовних уметности), одсек сликарство, у класи проф. Ђорђа Бошана. Постао члан УЛУС-а. Први пут самостално излагао у Новом Саду. 1974. магистрирао на Академији за ликовне уметности АЛУ, Београд, такође у класи проф. Ђорђа Бошана. 1976. до 1981. асистент на Академији уметности у Новом Саду. 1980. обавља функцију председника УЛУВ-а (сада СУЛУВ-а). 1981. до 1986. доцент на Академији уметности у Новом Саду. 1986. до 1992. ванредни професор на Академији уметности у Новом Саду. 1992. до одласка у пензију 2013. редовни професор на Академији уметности у Новом Саду.Од 2004. до 2009. обавља функцију декана Академије уметности у Новом Саду. Боравио је на студијским путовањима у готово свим значајним европским градовима: добитник је југословенске стипендије Моша Пијаде за ликовне ствараоце (1975), а стипендије данске Владе 1984. Имао је преко 40 самосталних изложби у многим градовима широм бивше Југославије, као што су: Љубљана, Марибор, Пула, Дубровник, Београд, Нови Сад, Суботица, Панчево, Зрењанин, Ниш, Крагујевац и др. Излагао је своја дела у многим градовима широм света на бројним изложбама југословенских и војвођанских уметника, а посебно у Паризу, Њујорку, Норичу, Печују, Вроцлаву, Москви, Букурешту, Порту, Лисабону и другим градовима. Самостално је излагао у Паризу, Лондону, Будимпешти, Темишвару, Чонграду, Берлину, Пшемислу. Учествовао је у бројним југословенским и европским уметничким колонијама а оснивач је прве међународне уметничке колоније рециклажне и еколошке уметности Светионик у Бегечу. Оснивач и члан је Групе 16- 11 Urban District и члан Удружења европских уметника са седиштем у Есену. Два рада Душана Тодоровића је репродуковано на УНИЦЕФовим честиткама, а објављиване су му репродукције и у многим публикацијама и књигама. У свом раду интензивно истражује простор проширених медија кроз аудио-визуелне инсталације.
Тодоровићев уметнички рад је инспирисан постулатима времена и функционисањем рачунара. Да би транспарентно изразио свој уметнички став, ушао је у процес рециклаже, редимејда и редизајна у намери да преко визуелних порука учествује у променама савремене свести. Душан Тодоровић истражује свет мултимедија усмеравајући се на УВ - светло и аудио - визуелне ефекте у тематском оквиру нових технолошких система електронске комуникације.
Уметност у савременом друштву опстаје као једноставна и суштинска порука која визуелни језиком опомиње или скреће пажњу на проблеме садашњице. У циљу да помогне и да се све креће ка бољем и лепшем свету , она нуди нека своја решења. Зато она у неку руку треба да буде понекад и ангажована.
Душан Тодоровић је у својим цртицама навео да је под утицајем развоја уметности базиран на високоразвијеним технологојама навела уметника да ствара на својеврсни клацкалици између оног класичног приступа и нових технологија. У тој клацкалици и под утицаја убрзано развоја који се кретао у смеру брзих и готових решења уметник је дошао до спознаје једне формуле која треба да одговори на питање Шта је уметност
Уметност и уметничко дело по мишљењу професора Тодоровића зрачи са онолико енергије колико је и какве врсте је та енергија уложен а у њега.. Тако на пример ако уметничко дело говори материјом, енергијом и тактилним вредностима уметника управо те вредности утичу на на посматрача који у том случају и сам може осетити саму уметничког дела. Док са друге стране треперење сигнала са екрана неког рачунара остаје мање у свести посматрача. Тако смо сви по мишљењу професора под утиском шекдпировске реченице прилагођене новом добу. To be or to click!
Директним додиром уметничко дело се брани од провода и тактилним својство а одваја нас од виртуалнисти, и материјални отисак поседује трајније зрачење. Овим ставом брани формулу да уметничко дело зрачи онолику количину енергије колику и каква је уложена у њега.
Када су интерперсоналне комуникације у питању ту влада велика отуђеност у сфери електронске коресподенције тј путем екрана, и превеликог везивања за технологије са друге стране.
Изложба ће трајати до 18. новембра 2025. г.
